Uštedeti 10.000 evra nije mala stvar. Za mnoge ljude to predstavlja godine rada, odricanja i pažljivog upravljanja novcem. Međutim, kada se taj iznos konačno nađe na računu, javlja se novo pitanje: šta sada uraditi sa njim?
Da li novac ostaviti u banci, oročiti ga, kupiti nekretninu, investirati na berzi ili ga rasporediti na nekoliko različitih načina?
Ne postoji univerzalni odgovor. Finansijska situacija, prihodi, dugovi, godine, planovi i spremnost na rizik razlikuju se od osobe do osobe. Ipak, nekoliko osnovnih principa može pomoći svakome ko želi da svoj novac ne samo sačuva, već i dugoročno uveća.
Pre investiranja treba napraviti finansijsku rezervu
Jedna od najčešćih grešaka jeste razmišljanje o investiranju pre nego što je obezbeđena finansijska rezerva.
Neočekivani troškovi mogu se pojaviti u bilo kom trenutku. Gubitak posla, kvar automobila, veći račun ili drugi neplanirani izdaci mogu primorati čoveka da proda investicije upravo onda kada tržište nije povoljno.
Zbog toga deo novca treba da bude lako dostupan.
Narodna banka Srbije kroz svoj program finansijske edukacije građanima pruža informacije o finansijskim proizvodima, njihovim karakteristikama i rizicima. NBS je pokrenula i poseban portal Tvoj novac namenjen građanima koji žele da bolje razumeju finansijske proizvode i usluge.
Ako neko mesečno troši 800 evra, na primer, nekoliko hiljada evra u rezervi može predstavljati važnu finansijsku sigurnost.
Da li je najbolje držati novac u banci?
Za novac koji će nam uskoro biti potreban, štednja može imati smisla.
Prednost novca na računu ili oročene štednje jeste dostupnost i relativno mala izloženost tržišnim oscilacijama. Međutim, postoji još jedan faktor koji ne bi trebalo zanemariti: inflacija.
Ako novac godinama stoji bez prinosa koji prati rast cena, njegova kupovna moć može postepeno da opada.
Zato štednju i investiranje ne treba posmatrati kao dve potpuno suprotne stvari. Za mnoge ljude najbolja strategija može biti kombinacija novca koji je dostupan za nepredviđene situacije i dela kapitala koji se ulaže dugoročno.
Kada investiranje počinje da ima smisla?
Ako novac neće biti potreban nekoliko godina, moguće je razmišljati o investiranju.
Tu, međutim, treba napraviti jasnu razliku između štednje i ulaganja. Kod investiranja ne postoji garantovani prinos. Vrednost akcija, fondova i drugih finansijskih instrumenata može značajno da oscilira.
Američka Komisija za hartije od vrednosti kroz edukativni portal Investor.gov naglašava da sva ulaganja nose određeni nivo rizika i da izbor ulaganja treba prilagoditi vremenskom horizontu i toleranciji na rizik.
Drugim rečima, novac koji će nam trebati za godinu dana ne bi trebalo posmatrati na isti način kao novac koji planiramo da investiramo narednih 15 ili 20 godina.
